… jer su ih ubedili da nemaju. U okruženju u kom vlada pritisak, agresija, manipulacija, razmetanje , omalovažavanje, zastrašivanje, izgubimo kontakt sa sobom. Zaboravimo na sopstvene vrednosti i povlačimo se, skupljamo se.
Evo na primer, poznati scenario:
Sastanak.
Svi melju o svačemu. Niko nikog ne sluša. Iskaču razne teme. Samo se ne priča o onome zbog čega smo svi tu.
Vreme prolazi. Kakofonija je sve glasnija. Tenzija raste.
Imamo užasno jaku želju da to prekinemo, da se vratimo na temu, ali ne… ne reagujemo!
Kreće anksioznost.
Nervira nas sve to.
Ljutimo se na sebe što smo pasivni.
Onaj mali, odvratni glasić u nama počinje da kljuca: šta ćeš ti ovde, vidiš da si pasivan, ni ne primećuju te. Nisi im važan, nisi im potreban…
I tako to krene…
Sumnja. U sebe. U svoje sposobnosti, znanje, pripadanje. Preispitivanje. Pa opet sumnja.
Velika većina klijenata sa kojima radim već u drugoj rečenici – ako ne i u prvoj – pomene nedostatak samopouzdanja.
Počinje priča, često vrlo slična ovoj pomenutoj.
I dođemo do samopouzdanja.
Pa se ispostavi da je značenje, sadržaj izraza samopouzdanje nejasno, maglovito… kao, znam otprilike, i to ima neko značenje za mene. Ali zapravo ne znam šta ću s tim…
Samo i Pouzdanje – osećaj da mogu da se oslonim na sebe, da se SAMOPOUZDAM.
Ali kako?
Pa evo pričamo o vašem životnom putu.
Na primer, o hiljadama situacija, izazova, prepreka, velikih i malih, u kojima se niste predali, već ste obavljali obaveze, zadatke, rešavali situacije, preskakali prepreke i išli dalje. Obećali ste sebi da ćete istrajati u nečemu: odselićete se, zaposlićete se, završićete studije, kupićete kola… šta god. I niste odustali, poklekli, bez obzira što je nekada bilo mnogo teško i imali ste osećaj da nema dalje, da nemate snage, da se izgubio smisao a vi mnogo istrošili.
Istrajali ste. Stali ste uz sebe. I išli dalje.
Jer niste želeli da ispalite sebe.
Hm… gledaju s nevericom, ali vidim da se nešto pomerilo.
Razmislite o tome…